Tokom jedne poslovne posete ove nedelje, direktor me je pitao: „Zašto bismo uopšte morali da se bavimo veštačkom inteligencijom? Naši procesi funkcionišu dobro i bez AI-ja.“

Nisam imao unapred pripremljen odgovor, pa sam mu dao jedan primer iz prošlosti.

Kada je Tippnet početkom 2000-ih učinio Internet dostupnim i široko rasprostranjenim u Subotici, kompanije su se suočavale sa potpuno istom dilemom.

• „Čemu nam e-mail? Pa dokument možemo za nekoliko sekundi poslati ili primiti faksom.“
• „Čemu nam web sajt? Prisustvo imamo u štampi, oglašavamo se u novinama i redovno delimo flajere.“
• „Čemu nam elektronsko bankarstvo? Sve možemo da završimo telefonom ili odlaskom u banku.“

U to vreme Internet je bio SoftSKILL – koristan alat koji je mogao da unapredi poslovanje, ali nije bio neophodan za njegovo funkcionisanje.

Danas je situacija potpuno drugačija. Danas je praktično nemoguće voditi biznis bez Interneta.

Fiskalizacija je digitalizovana. Poreske prijave i komunikacija sa državom odvijaju se elektronskim putem. Bankarske transakcije su gotovo u potpunosti prešle na Internet. Faks je praktično nestao iz svakodnevnog poslovanja, a tradicionalni štampani mediji sve više gube značaj.

Internet je od korisne tehnologije postao HardSKILL – nešto bez čega poslovanje jednostavno više ne može da funkcioniše. I postoje brojni primeri kompanija koje nisu na vreme prepoznale ovu promenu. Kada su shvatile koliko se poslovno okruženje promenilo, često je već bilo prekasno.

** Isto se danas događa sa AI-jem .. samo što se ovaj put sve događa mnogo brže.

Veštačka inteligencija je danas veoma koristan alat. Može da ubrza rad, automatizuje određene procese, pomogne zaposlenima i poveća produktivnost. Ali – još uvek nije neophodna. Zbog toga je sasvim legitimno danas postaviti pitanje: „Ako nam posao funkcioniše dobro bez AI-ja, zašto bismo ga uopšte uvodili?“ A odgovo je vrlo jasan: Ono što je danas samo korisna opcija, sutra će postati uslov za konkurentnost. Zato verujem da će AI veoma brzo proći isti put kojim je prošao Internet: SoftSKILL → standard → HardSKILL.

Možemo raspravljati o tome da li je to dobro ili loše. I sam sam po tom pitanju pomalo skeptičan.

Ali istorija tehnološkog napretka pokazuje nam jedan prilično jasan obrazac.

• Petrolejska rasveta ustupila je mesto električnoj.
• Konjska zaprega ustupila je mesto automobilu.
• Telegraf je ustupio mesto telefonu, a kasnije e-mailu.
• Papirni procesi ustupaju mesto digitalnim.

Nije stvar u tome da je nova tehnologija nužno „bolja“ u svakom pojedinačnom aspektu. Stvar je u tome da se poslovno okruženje menja. I kompanije koje se prilagode dovoljno rano imaju priliku da novu tehnologiju pretvore u konkurentsku prednost. One koje čekaju da AI postane obavezan možda će, baš kao što se to nekada dogodilo sa Internetom, shvatiti da su zakasnile.

(Zbog zaštite ličnih prava, prateća fotografija je obraćena sa AI-om).

Ako koristite internet u poslovanju, a nemate savremenu zaštitu i vaša bezbednost se i dalje oslanja na samo jedan antivirusni softver i zastareli ruter – u narednih 12 meseci SIGURNO ćete postati žrtva sajber napada.

Pitanje danas više nije da li će pokušati da vas hakuju, nego da li ćete to primetiti pre nego što bude prekasno.

U eri automatskih napada vođenih veštačkom inteligencijom, hakerski botovi ne spavaju. Oni ne biraju i ne zanima ih veličina ili delatnost vaše firme: u sekundi skeniraju na hiljade mreža tražeći najmanji propust.

Šta to znači u praksi?

• Zastoj u poslovanju: Blokada rada koja može trajati satima, danima – pa čak i nedeljama.

• Ransomware i gubitak podataka: Godine rada, podaci o klijentima i finansijske evidencije mogu nestati ili pasti u pogrešne ruke u sekundi.

• Curenje podataka i kazne: Kompromitovani podaci klijenata ne uništavaju samo vaš ugled, već povlače i ozbiljne pravne i finansijske konsekvence.

Sajber bezbednost nije IT luksuz niti nešto što ostavljate za "kad porastemo". To je najvažnije osiguranje kontinuiteta vašeg poslovanja.

Nemojte sačekati da vam ransomware ispiše cenu na ekranu!

Od sada je moguće direktno sa radnog naloga pokrenuti navigaciju do lokacije klijenta, bez potrebe za ručnim unosom adrese u Google Maps.

• Brži dolazak na teren
• Manje administracije i mogućnosti za grešku
• Veća efikasnost terenskih zaposlenih

TN Ticketer vam pomaže da se fokusirate na posao – dok aplikacija vodi računa o putu do klijenta.

[Tippnet Softver] (https://www.tippnet.rs/software)

Ako misliš da je AI samo još jedan trend koji će proći i da će se sve vratiti na staro, bojim se da si na pogrešnom putu.

Kao IT inženjer često razgovaram o ovoj temi – sa prijateljima, klijentima i ljudima koje prvi put upoznam. I gotovo uvek nailazim na dva potpuno suprotna stava.

1. "AI je obično sr@nje."

Najčešće navedu jedan ili dva primera kada je neki AI model pogrešio, izmislio činjenice ili odveo korisnika u pogrešnom pravcu.

Ne sporim to. Dešava se.

Ali to su izdvojeni primeri koji odlično izgledaju u naslovima i na društvenim mrežama. Ono što se mnogo ređe vidi jeste da AI u ogromnoj većini slučajeva radi brzo, pouzdano i veoma korisno.

2. "AI će nam uzeti posao. Gotovi smo. Dolazi Skynet."

Ne bih baš rekao da je situacija toliko dramatična.

• Istina je da će neka zanimanja nestati.
• Istina je i da ćemo postati zavisniji od tehnologije.

Ali panika i odustajanje sigurno nisu pravo rešenje.

Šta bih preporučio?

Razumi šta AI zapravo jeste.

Prati promene. I pronađi način da ga uklopiš u svoj posao.

Kroz istoriju smo već prošli kroz velike tehnološke revolucije – industrijalizaciju, automobile, telekomunikacije, internet...

Svaka od njih imala je svoje pobednike i gubitnike.

I svaka je izazivala strah.

Na kraju su najbolje prošli oni koji su prihvatili promene i ugradili tehnologiju u poslovanje.

Mislim da ni sa AI neće biti drugačije.

Na kojoj strani želiš da budeš?

autorski tekst
autor: Csaba Korponai

Microsoft je kroz najnovije junsko ažuriranje za Windows 11 počeo da uvodi novu funkciju pod nazivom Low Latency Profile (LLP), koja bi trebalo da učini sistem bržim i responzivnijim tokom svakodnevnog korišćenja.

Ideja je jednostavna: kada otvorite Start meni, Search, Action Center ili pokrenete aplikaciju, Windows privremeno povećava radni takt procesora kako bi se akcija izvršila što brže. Rezultat su brže reakcije interfejsa, manje zastajkivanja i uglađeniji rad sistema.

Ipak, funkcija trenutno nije dostupna svim korisnicima. Microsoft je aktivira postepeno kroz takozvani „Controlled Feature Rollout“, pa čak i nakon instalacije najnovijeg ažuriranja možda nećete odmah primetiti promene.

Za one koji žele da isprobaju novu opciju odmah, moguće je ručno aktiviranje pomoću alata ViVeTool i odgovarajuće komande. Nakon restarta računara, sistem bi trebalo da koristi novi profil performansi i automatski podiže frekvenciju procesora u trenucima kada je potrebna dodatna brzina.

Prema prvim testovima, najveću korist od LLP funkcije imaju stariji i slabiji računari, dok korisnici modernijih konfiguracija uglavnom dobijaju nešto fluidnije iskustvo rada i brže otvaranje sistemskih menija.

Ako koristite Windows 11 i želite da izvučete maksimum iz svog hardvera, ova nova funkcija svakako vredi pažnje.

Poslednjih nedelja više puta smo pisali o tome kako se IT okruženje menja, koji su znakovi da je vreme za izbor pouzdanog IT partnera i koja je razlika između „gašenja požara“ kada nastane problem i proaktivno upravljanih IT usluga.

Sada želimo da to pokažemo i u praksi.

Zato poklanjamo besplatnu procenu IT infrastrukture za 3 mala ili srednja preduzeća ili ustanove.

U redovnim okolnostima, ovakva analiza predstavlja uslugu vrednu 200–300 EUR, ali ćemo je za tri organizacije obaviti potpuno besplatno.

Tokom procene analiziraćemo:

• Trenutno stanje vašeg IT okruženja
• Bezbednosne rizike (zaštita krajnjih uređaja, backup sistemi, upravljanje podacima)
• Mogućnosti za unapređenje i prioritete razvoja
• Oblasti u kojima je moguće smanjiti troškove, uštedeti vreme ili umanjiti poslovne rizike

Šta dobijate na kraju?

• Objektivan pregled stanja vašeg IT sistema
• Konkretne preporuke za unapređenje
• Listu prioriteta za naredne korake

Procena na terenu traje približno 90-180 minuta u zavisnosti od kompleksnosti infrastrukture.

Bez troškova. Bez obaveza.

Naš cilj je da vam pomognemo da identifikujete rizike i mogućnosti za unapređenje koje mogu direktno uticati na bezbednost, efikasnost i kontinuitet poslovanja vaše organizacije.

Ukoliko želite da se prijavite, kontaktirajte nas putem nekih od kontaktnih kanala.

Među prijavljenima izabraćemo 3 organizacije koje će dobiti besplatnu procenu IT infrastrukture.

Mnoge kompanije i dalje posmatraju veštačku inteligenciju kao novu tehnologiju koju će možda jednog dana vredeti isprobati. Međutim, realnost je da je uvođenje AI danas pre svega organizaciono i menadžersko pitanje, a tek onda tehnološko.

Tehnologija je već spremna.

Savremena AI rešenja su dostupna. Najveći izazov danas više nije da li AI funkcioniše, već da li je organizacija spremna da ga usvoji.

Koji procesi mogu da se automatizuju? Kako će se menjati radna mesta? Koje nove veštine će biti potrebne? Kako rukovodstvo može da podrži ovu transformaciju?

To su danas prava pitanja.

Dok neke kompanije još uvek razmišljaju da li da krenu tim putem, njihovi konkurenti već eksperimentišu, optimizuju procese, automatizuju zadatke i stiču dragoceno iskustvo.

U prvoj fazi primene veštačke inteligencije najveća prednost nije sama tehnologija, već znanje i iskustvo koje organizacija stiče njenom upotrebom. Kompanije koje danas počnu da koriste AI grade kompetencije, procese i kulturu rada mesecima, pa čak i godinama ispred onih koje još uvek oklevaju.

Zato pitanje sve manje glasi: "Da li treba da koristimo veštačku inteligenciju?"

Mnogo važnije pitanje je: "Koliko brzo možemo da naučimo da je koristimo na pravi način?"

Pobednici narednih godina verovatno neće biti oni koji najviše ulažu u AI, već oni koji najbrže nauče kako da rade zajedno sa njom. Veštačka inteligencija ne može da zameni dobro rukovođenje. Ali dobri lideri sve češće koriste veštačku inteligenciju. Kompanije koje to prepoznaju na vreme mogu ostvariti značajnu konkurentsku prednost na svom tržištu.

Niste sigurni odakle da počnete sa uvođenjem veštačke inteligencije u svoju kompaniju? Pomažemo vam da identifikujete procese sa najvećim potencijalom za unapređenje i vodimo vas kroz ceo proces – od prve analize i pilot projekta do svakodnevne primene AI rešenja u poslovanju.

Često čujemo vlasnike firmi kako kažu: „Mi samo pozovemo našeg IT čoveka kada nešto prestane da radi. To je jeftinije.“

Na prvi pogled to zaista deluje kao racionalna odluka. Međutim, kada se pogledaju stvarni troškovi poslovanja, prekida rada i bezbednosnih problema, računica u praksi često izgleda potpuno drugačije.

Koliko zapravo košta Break-Fix pristup u Srbiji?

Kod klasičnog „break-fix“ modela IT podrška se plaća samo kada nastane problem. Za manju firmu sa oko 10 zaposlenih to najčešće izgleda ovako:

• 3.000 do 5.000 RSD po satu IT intervencije
• prosečno 8 do 12 sati mesečno reaktivnog rada

To znači da kompanija mesečno troši između 24.000 i 60.000 RSD, bez ikakve predvidivosti troškova.

Na prvi pogled to možda deluje prihvatljivo. Međutim, pravi problem nisu same IT intervencije — već zastoji u poslovanju.

Kada server stane, mreža ne radi, računari su zaraženi virusom ili zaposleni ne mogu da pristupe podacima, gubici vrlo brzo postaju mnogo veći od same cene popravke.

Jedan ozbiljniji kvar ili ransomware incident može:

• zaustaviti rad firme na više sati ili dana,
• izazvati gubitak podataka,
• dovesti do prekida komunikacije sa klijentima,
• i stvoriti troškove koji se mere desetinama ili stotinama hiljada dinara.

A šta je uključeno u tipičan break-fix model?

• nema kontinuiranog monitoringa
• nema redovnih bezbednosnih ažuriranja
• nema proaktivnog održavanja
• nema backup strategije
• nema planiranja razvoja IT infrastrukture

Drugim rečima — problemi se rešavaju tek kada već naprave štetu.

---

Šta dobijate kroz Managed IT uslugu?

Za istu kompaniju od 10 zaposlenih, Managed IT usluga u Srbiji najčešće košta:

• približno 2.000 do 5.000 RSD po korisniku mesečno
• odnosno ukupno oko 20.000 do 50.000 RSD mesečno

Razlika u mesečnom trošku često nije velika u odnosu na break-fix model, ali je razlika u kvalitetu usluge ogromna.

U okviru Managed IT usluge kompanija obično dobija:

• 24/7 monitoring računara i servera
• automatska ažuriranja i patch management
• help desk podršku
• antivirus i endpoint zaštitu
• backup i osnovni Disaster Recovery plan
• nadzor mreže i infrastrukture
• dokumentaciju sistema
• savetovanje i planiranje razvoja IT okruženja

Cilj više nije „gasiti požare“, već sprečiti problem pre nego što utiče na poslovanje.

---

Skriveni troškovi Break-Fix modela

Nema motivacije za prevenciju

Kod break-fix modela IT podrška se plaća kada nešto ne radi. To znači da ne postoji realan podsticaj da se problemi spreče unapred.

Problemi ostaju neprimećeni

Bez monitoringa mnogi kvarovi, bezbednosni incidenti ili problemi sa backupom mogu ostati neotkriveni nedeljama.

Sve zavisi od jedne osobe

U mnogim firmama samo jedan „IT čovek“ zna kako je sistem podešen. Ako nije dostupan, nastaje ozbiljan problem.

Nepredvidiv budžet

Jedan loš mesec može potpuno poremetiti planirane IT troškove kompanije.

Veći rizik od sajber napada

Bez redovnih ažuriranja i bezbednosnog nadzora, firme su značajno izloženije ransomware napadima i gubitku podataka.

---

Šta firme najčešće primete nakon prelaska na Managed IT?

Kompanije koje pređu sa break-fix modela na Managed IT podršku najčešće vide:

• značajno manje IT problema već u prvim mesecima
• manje prekida rada zaposlenih
• stabilniji i bezbedniji IT sistem
• predvidive mesečne troškove
• manje stresa za zaposlene i menadžment

---

Danas IT više nije samo „popravka računara“. Za većinu kompanija IT infrastruktura direktno utiče na produktivnost, sigurnost i reputaciju firme.

Zato pravo pitanje više nije:

„Koliko košta Managed IT?“

Već:

„Koliko firmu košta kada IT ne funkcioniše?“

1. Isti problemi se stalno ponavljaju Ako već treći put zovete zbog istog problema sa štampačem, e-mailom ili sporom mrežom, velika je verovatnoća da se rešavaju samo posledice — a ne pravi uzrok problema.

2. Nije jasno šta se smatra hitnim problemom Profesionalni IT partner ima jasno definisane procedure za obradu kvarova i incidenata. Ako ne možete dobiti konkretan odgovor kako se određuju prioriteti kritičnih problema, verovatno ne postoji pravi sistem upravljanja podrškom.

3. Nemate jasnu sliku o bezbednosti vašeg IT sistema Kada je poslednji put urađena bezbednosna ili ranjivost analiza? Kakva zaštita postoji u vašoj infrastrukturi? Ako na ova pitanja nema brzih i konkretnih odgovora, vaša kompanija može biti izložena ozbiljnim rizicima.

4. IT odluke se donose tek kada nešto prestane da radi Nova oprema se kupuje tek nakon kvara? Ne postoji plan razvoja IT infrastrukture ili predvidiv budžet? Reaktivno upravljanje IT-jem dugoročno znači više troškova i više neplaniranih zastoja.

5. Zahtevi za bezbednost i usklađenost rastu, ali nemate adekvatnu podršku Bilo da su u pitanju zaštita podataka, revizije ili industrijski standardi, moderan IT danas mora uključivati i bezbednost i usklađenost poslovanja. Pravi MSP partner ne „popravlja samo računare“, već aktivno pomaže i u ovim oblastima.

6. Za različite IT oblasti imate više različitih dobavljača Jedan partner održava mrežu, drugi backup, treći bezbednost, četvrti računare i opremu? U takvim situacijama često dolazi do prebacivanja odgovornosti uz rečenice poput „to nije naš deo posla“. Rezultat su sporije rešavanje problema i veći poslovni rizik.

7. Zaposleni izbegavaju da kontaktiraju IT podršku Ako zaposleni zbog lošeg iskustva, sporog odgovora ili komplikovane komunikacije izbegavaju helpdesk, onda IT podrška više usporava posao nego što ga olakšava.

Ako ste se prepoznali u 3 ili više tačaka…

…možda je pravo vreme da razmislite kako bi profesionalniji i proaktivniji IT partner mogao da unapredi bezbednost, stabilnost i efikasnost vašeg poslovanja.