Deset radnih stanica, pet godina i skoro 10.000 evra troškova za Windows i Microsoft 365 licence. Sve više poslovnih aplikacija radi u browseru, Linux desktop okruženja su zrela, a stariji računari mogu da ostanu u upotrebi duže. Da li je zaista neophodno da svaki kancelarijski računar koristi Windows?

Pre nekoliko godina Linux desktop u poslovnom okruženju bio je više IT specifičnost nego realna alternativa. Na serverima je bio potpuno uobičajen, koristili su ga programeri i IT stručnjaci, ali kada se govorilo o poslovnom računaru, podrazumevao se Windows.

Danas je situacija drugačija.

Savremeni Linux sistemi nude prijatno i funkcionalno grafičko okruženje, podrška za hardver je značajno napredovala, za većinu kancelarijskih zadataka postoje odgovarajuće alternative, a ono što je možda najvažnije sam način rada u kancelariji se promenio.

ERP, CRM, fakturisanje, upravljanje dokumentima, bankarske usluge, video-konferencije i elektronska pošta sve veći broj poslovnih procesa seli se u browser.

Ako se veliki deo posla danas obavlja u browseru, sasvim je legitimno postaviti pitanje: Zašto bi ispod tog browsera obavezno morao da radi Windows?

Nije pitanje da li je Linux bolji od Windowsa

Poređenje Windowsa i Linuxa lako može da se pretvori u tehnološku ili čak emotivnu raspravu. U poslovnom okruženju to nema mnogo smisla.

Windows je i dalje veoma snažna poslovna platforma, sa ogromnim ekosistemom aplikacija. Za određene poslove i specifične programe teško ga je zameniti.

Ali postoji veliki broj poslovnih računara na kojima korisnik praktično ceo dan koristi browser, elektronsku poštu, dokumente, tabele i web aplikacije.

Tu treba drugačije postaviti pitanje.

Ne: Linux ili Windows?

Već: Koji poslovni procesi u našoj kompaniji zaista zahtevaju Windows?

Prvi argument: troškovi

Jedna od najočiglednijih prednosti Linuxa jeste to što sam operativni sistem može da se koristi bez troška licence.

Uz njega se mogu koristiti, na primer, OnlyOffice ili LibreOffice, pa se i osnovno kancelarijsko softversko okruženje može organizovati bez redovnih troškova licenci.

Kod Windows okruženja, međutim, nije potrebno posmatrati samo cenu operativnog sistema.

Za kompaniju se mogu pojaviti:

• Windows licence,
• Microsoft 365 pretplate,
• dodatne Microsoft usluge,
• upravljanje uređajima,
• bezbednosne usluge,
• serverske licence,
• kao i različiti dugoročni troškovi pretplate.

Razlika postaje posebno vidljiva kada ne govorimo o jednom računaru, već o čitavoj floti računara i periodu od nekoliko godina.

Šta to znači za 10 radnih stanica?

Uzmimo jednostavan primer. Imamo malu kompaniju sa: 10 korisnika, 10 radnih stanica i periodom od 5 godina. Kompanija koristi Windows 11 Pro i Microsoft 365 Business Standard. U našem primeru Microsoft 365 Business Standard košta 12,13 evra po korisniku mesečno.

Za deset korisnika: 10 × €12,13 × 12 = €1.455,60 godišnje

Za pet godina: €7.278

Dodajmo tome Windows 11 Pro licence, po referentnoj ceni od €259: 10 × €259 = €2.590

Ukupno:

10 radnih stanica / 5 godina	Windows + Microsoft 365	Linux + OnlyOffice/LibreOffice
Operativni sistem	€2.590	€0
Kancelarijski softver / pretplata	€7.278	€0*
Trošak licenci i pretplata	€9.868	€0*

• U ovom pojednostavljenom primeru računamo sa Linuxom i kancelarijskim softverom bez troška licence.

Skoro 10.000 evra za pet godina, i to samo za deset radnih stanica.

Kod 20 ili 50 radnih stanica govorimo već o potpuno drugačijem iznosu.

Microsoft je, paradoksalno, olakšao prelazak na Linux

Postoji jedan zanimljiv paradoks. Jedna od najvećih prepreka za Linux desktop dugo je upravo bio Microsoft Office. Danas je Microsoft 365 u velikoj meri web-orijentisan. Outlook, Teams, OneDrive, SharePoint, Word, Excel, PowerPoint i brojni drugi servisi mogu se koristiti kroz browser, dok se pojedine usluge mogu koristiti i kao PWA aplikacije.

To znači da se i na Linux računaru može dobiti ovakvo radno okruženje: Linux → browser → Outlook / Teams / SharePoint / Word / Excel

Ovo je važna promena i pokazuje da se kancelarijski rad sve manje vezuje za konkretan operativni sistem.

Danas pitanje često više nije: „Da li Microsoft Office radi na Linuxu?“

već: „Da li nam je uopšte potrebna klasična Windows verzija Office-a?“

Naravno, postoje izuzeci. Kompleksni Excel modeli, VBA makroi, Power Query, Power Pivot i određene poslovne integracije i dalje mogu zahtevati Windows okruženje.

Zato je analiza softvera pre migracije ključna.

Manja zavisnost od Microsofta

Savremena poslovna infrastruktura lako može da izgleda ovako: Windows → Microsoft 365 → OneDrive → SharePoint → Teams → Entra → Intune → Defender Prednost je očigledna: sve je međusobno povezano.

Ali postoji i druga strana. Što više poslovnih procesa zavisi od jednog ekosistema, to je veća zavisnost od jednog dobavljača.

Korišćenje Linuxa i open-source rešenja ne znači da kompanija mora preko noći da izbaci sve Microsoft proizvode.

Cilj može biti mnogo jednostavniji: Tamo gde ne postoji poslovni razlog za zavisnost od jednog proizvođača, treba imati mogućnost izbora. To kompaniji dugoročno daje veću fleksibilnost.

Digitalni suverenitet je više od tehničkog pitanja

Za evropske kompanije sve je važnije pitanje gde se nalaze njihovi podaci, ko njima upravlja, pod kojim zakonima se obrađuju i koliko kompanija zavisi od tehnoloških dobavljača izvan Evrope.

Ali ovde treba napraviti važnu razliku: Samo korišćenje Linuxa ne znači automatski GDPR usklađenost.

Ipak, open-source i evropski softverski ekosistem mogu kompaniji omogućiti veću kontrolu nad klijentskom infrastrukturom, načinom upravljanja podacima i izborom tehnologije.

Digitalni suverenitet zato ne znači: „Sve moramo sami da držimo i održavamo.“ Mnogo važnije je: Da imamo izbor.

Stari računar nije nužno loš računar

Drugi veoma važan faktor jeste hardver.

Kompanije često menjaju računare ne zato što su pokvareni, već zato što novi operativni sistem više ne radi dobro na njima ili korisničko iskustvo postaje nezadovoljavajuće.

Linux može omogućiti da određeni stariji računari ostanu u upotrebi još nekoliko godina.

Sa odgovarajućom distribucijom i desktop okruženjem moguće je dobiti sasvim pristojne performanse i na hardveru koji bi za savremeni Windows već bio problematičan.

Poslovna korist je jednostavna: ređe kupujemo nove računare.

Ako se radni vek računara produži samo jednu ili dve godine, kod deset ili dvadeset računara već govorimo o ozbiljnoj uštedi a uz to dolazi i manja količina elektronskog otpada.

A šta je sa bezbednošću?

Linux nije neprobojan. Postoje malware, ranjivosti i ciljane napade i za Linux. Razlika je pre svega u ekosistemu i strukturi napadačke površine.

Windows desktop predstavlja veoma veliku i relativno homogenu ciljnu platformu. Linux ekosistem je mnogo raznovrsniji: različite distribucije, verzije, package manageri i konfiguracije.

To može otežati određene vrste masovnih napada, ali ne zamenjuje ozbiljnu IT bezbednost.

I na Linuxu su potrebni:

• redovno ažuriranje,
• pravilno upravljanje privilegijama,
• endpoint zaštita,
• backup,
• MFA,
• mrežna zaštita,
• centralni monitoring,
• edukacija korisnika.

Operativni sistem je samo jedan deo bezbednosne strategije.

„Ali Linux je komplikovan“

To je jedan od najdugovečnijih mitova.

Savremena Linux desktop okruženja, kao što su GNOME, KDE Plasma ili Cinnamon, danas nude potpuno funkcionalno grafičko radno okruženje. File manager, Wi-Fi, Bluetooth, više monitora, štampači, video-konferencije, VPN, browseri, PDF dokumenti i kancelarijske aplikacije. Sve je dostupno.

Terminal je i dalje tu. Ali prosečan kancelarijski korisnik trebalo bi da ga koristi otprilike onoliko koliko koristi PowerShell u Windowsu :)

Šta onda sprečava prelazak?

Pre svega aplikacije. Kompanija ne koristi računar da bi koristila operativni sistem. Računar se koristi da bi se obavio posao. Zato je najvažnije pitanje: Od kojih aplikacija zavisi poslovanje kompanije?

Posebno treba proveriti:

• ERP,
• računovodstvo,
• fakturisanje,
• skladišno poslovanje,
• POS,
• CAD i projektovanje,
• bankarske aplikacije,
• elektronski potpis,
• državne i administrativne aplikacije,
• specijalizovani poslovni softver,
• Excel makroe i add-one.

Najveći problem često predstavljaju manji lokalni poslovni programi. Među njima i dalje postoji veliki broj aplikacija razvijenih isključivo za Windows. Ako kritični ERP radi samo na Windowsu, tu činjenicu nije moguće ignorisati zato što želimo Linux.

A šta je sa zaposlenima?

Drugi kritični faktor nije tehnički, već ljudski. I tehnički savršena migracija može biti neuspešna ako zaposleni ne prihvate novi način rada.

Zato pre migracije treba utvrditi:

• koliko su zaposleni otvoreni za promenu,
• koliko zavise od određenih Windows funkcija,
• koje specifične procese koriste,
• koliko obuke je potrebno,
• koliko podrške će biti potrebno tokom prelaznog perioda.

Zaposleni koji najveći deo dana koristi browser, elektronsku poštu, dokumente i web ERP nalazi se u potpuno drugačijoj situaciji od zaposlenog koji svakodnevno radi u specijalizovanom CAD programu ili koristi složene Excel makroe.

Zato se ne migriraju samo računari. Migriraju se radni procesi.

Ne moraju svi da koriste isti operativni sistem

Možda je ovo i najvažnija stvar.

Kompanija ne mora da bira između: 100% Windows i 100% Linux

Moguće je imati: 80% Linux + 20% Windows ili: 90% Linux + nekoliko Windows virtuelnih mašina.

Ako samo nekoliko specifičnih aplikacija zahteva Windows, nema mnogo smisla da zbog njih cela kompanija koristi Windows na svim računarima.

Tamo gde je Windows potreban ostaje Windowsm, tamo gde nije potreban Linux može biti alternativa.

To je mnogo pragmatičniji pristup.

---

Linux Readiness Checklist

Da li je kompanija spremna za prelazak na Linux?

Pre nego što instaliramo Linux, prvo treba proveriti da li migracija uopšte ima poslovnog smisla.

Hardver

• Da li su CPU i RAM dovoljni?
• U kakvom su stanju SSD/HDD diskovi?
• Da li je grafički kontroler podržan?
• Da li se koriste docking stanice?
• Da li rade štampači?
• Da li rade skeneri?
• Da li postoje specijalni USB uređaji ili druge periferije?

Kancelarijski rad

• Koje programe zaposleni svakodnevno koriste?
• Koje aplikacije su kritične?
• Koje aplikacije rade u browseru?
• Koje aplikacije su platform-independent?
• Koje aplikacije rade samo na Windowsu?
• Koje formate dokumenata koristimo?
• Da li postoje složene Excel tabele?
• Da li postoje VBA makroi?
• Da li se koristi Power Query ili Power Pivot?
• Da li postoje specijalni Office add-onovi?
• Da li je OnlyOffice ili LibreOffice funkcionalno dovoljan?

Poslovne aplikacije

• ERP
• CRM
• Računovodstvo
• Fakturisanje
• Skladište
• POS
• Upravljanje dokumentima
• Evidencija radnog vremena
• Obračun zarada
• Bankarske aplikacije
• Elektronski potpis
• Državne i administrativne aplikacije
• Specijalizovani poslovni softver

Za svaku kritičnu aplikaciju treba proveriti:

• Da li postoji Linux verzija?
• Da li postoji web verzija?
• Da li postoji odgovarajuća alternativa?
• Da li može da radi u virtuelnoj mašini?
• Da li može da se koristi preko udaljenog Windows okruženja?

Linux radna stanica mora biti deo centralno upravljane IT infrastrukture kompanije, isto kao i Windows računar.

Podaci i digitalni suverenitet

• Gde se nalaze poslovni podaci?
• Koje cloud servise koristimo?
• Gde se fizički nalaze serveri?
• Ko je dobavljač usluge?
• Koji podaci se šalju iz klijentskog računara?
• Koja telemetrija postoji?
• Da li postoji mogućnost korišćenja evropskog dobavljača?
• Koliko je lako promeniti dobavljača?
• Da li možemo da izvezemo svoje podatke u standardnom formatu?

Zaposleni

• Da li su zaposleni otvoreni za promenu?
• Ko koristi jednostavno kancelarijsko okruženje?
• Ko zavisi od specifičnih Windows aplikacija?
• Koliko obuke je potrebno?
• Koliko podrške će biti potrebno tokom prvih meseci?
• Ko može biti deo pilot projekta?

Ne počinjimo migracijom. Počnimo pilot projektom

Ako analiza pokaže da je Linux realna opcija, i dalje nije preporučljivo odmah promeniti sve računare.

Mnogo sigurniji pristup je: 2-3 radne stanice → 30-60 dana → stvaran rad → iskustva → odluka Bez laboratorijskih uslova. Zaposleni treba da rade ono što rade svakog dana: e-mail, dokumente, tabele, ERP, fakturisanje, štampanje, video-konferencije i deljenje fajlova. Na kraju testa nije najvažnije pitanje: „Da li vam se Linux dopao?“ već: „Da li smo uspeli da obavljamo isti posao, uz odgovarajući nivo bezbednosti, prihvatljivo korisničko iskustvo i niži ukupan trošak?“ Ako je odgovor pozitivan, može se nastaviti sa migracijom.

Na kraju ostaje jedno pitanje

Linux desktop 2026. godine više nije sistem koji je namenjen samo IT stručnjacima. Širenje web aplikacija, zrela desktop okruženja, open-source kancelarijski alati i platform-independent servisi značajno su promenili situaciju. Tu su i troškovi licenci, duži životni vek hardvera, smanjenje zavisnosti od jednog dobavljača i pitanje digitalnog suvereniteta.

Ali iz svega toga ne proizlazi da svaka kompanija treba da pređe na Linux.

Ako kompanija zavisi od kritičnog Windows-only ERP sistema, specijalizovanog stručnog softvera ili složenih Microsoft Office integracija, Windows i dalje može biti neophodan.

Ali tamo gde se posao uglavnom obavlja kroz browser, web aplikacije, e-mail i standardne kancelarijske zadatke, sve je teže automatski tvrditi da je Windows neophodan.

Zato možda ne treba pitati: „Da li možemo da zamenimo Windows Linuxom?“ već: „Kada bismo danas iz početka postavljali IT infrastrukturu naše kompanije, da li bismo zaista izabrali Windows za svaki računar?“

Ako odgovor više nije jednoznačno „da“, onda je možda vreme da Linux ozbiljno razmotrimo.

Završen je prvi projekat za jednog od naših novih klijenata. Nova instalacija dobila je besprekidno napajanje, a u rack orman je smešten i NAS uređaj, u posebno izrađenom 3D štampanom okviru. I MikroTik hEX je dobio svoje lepo 3D štampano „odelo“, dok o održavanju optimalne radne temperature brine aktivni sistem za hlađenje.

Tokom jedne poslovne posete ove nedelje, direktor me je pitao: „Zašto bismo uopšte morali da se bavimo veštačkom inteligencijom? Naši procesi funkcionišu dobro i bez AI-ja.“

Nisam imao unapred pripremljen odgovor, pa sam mu dao jedan primer iz prošlosti.

Kada je Tippnet početkom 2000-ih učinio Internet dostupnim i široko rasprostranjenim u Subotici, kompanije su se suočavale sa potpuno istom dilemom.

• „Čemu nam e-mail? Pa dokument možemo za nekoliko sekundi poslati ili primiti faksom.“
• „Čemu nam web sajt? Prisustvo imamo u štampi, oglašavamo se u novinama i redovno delimo flajere.“
• „Čemu nam elektronsko bankarstvo? Sve možemo da završimo telefonom ili odlaskom u banku.“

U to vreme Internet je bio SoftSKILL – koristan alat koji je mogao da unapredi poslovanje, ali nije bio neophodan za njegovo funkcionisanje.

Danas je situacija potpuno drugačija. Danas je praktično nemoguće voditi biznis bez Interneta.

Fiskalizacija je digitalizovana. Poreske prijave i komunikacija sa državom odvijaju se elektronskim putem. Bankarske transakcije su gotovo u potpunosti prešle na Internet. Faks je praktično nestao iz svakodnevnog poslovanja, a tradicionalni štampani mediji sve više gube značaj.

Internet je od korisne tehnologije postao HardSKILL – nešto bez čega poslovanje jednostavno više ne može da funkcioniše. I postoje brojni primeri kompanija koje nisu na vreme prepoznale ovu promenu. Kada su shvatile koliko se poslovno okruženje promenilo, često je već bilo prekasno.

** Isto se danas događa sa AI-jem .. samo što se ovaj put sve događa mnogo brže.

Veštačka inteligencija je danas veoma koristan alat. Može da ubrza rad, automatizuje određene procese, pomogne zaposlenima i poveća produktivnost. Ali – još uvek nije neophodna. Zbog toga je sasvim legitimno danas postaviti pitanje: „Ako nam posao funkcioniše dobro bez AI-ja, zašto bismo ga uopšte uvodili?“ A odgovo je vrlo jasan: Ono što je danas samo korisna opcija, sutra će postati uslov za konkurentnost. Zato verujem da će AI veoma brzo proći isti put kojim je prošao Internet: SoftSKILL → standard → HardSKILL.

Možemo raspravljati o tome da li je to dobro ili loše. I sam sam po tom pitanju pomalo skeptičan.

Ali istorija tehnološkog napretka pokazuje nam jedan prilično jasan obrazac.

• Petrolejska rasveta ustupila je mesto električnoj.
• Konjska zaprega ustupila je mesto automobilu.
• Telegraf je ustupio mesto telefonu, a kasnije e-mailu.
• Papirni procesi ustupaju mesto digitalnim.

Nije stvar u tome da je nova tehnologija nužno „bolja“ u svakom pojedinačnom aspektu. Stvar je u tome da se poslovno okruženje menja. I kompanije koje se prilagode dovoljno rano imaju priliku da novu tehnologiju pretvore u konkurentsku prednost. One koje čekaju da AI postane obavezan možda će, baš kao što se to nekada dogodilo sa Internetom, shvatiti da su zakasnile.

(Zbog zaštite ličnih prava, prateća fotografija je obraćena sa AI-om).

Ako koristite internet u poslovanju, a nemate savremenu zaštitu i vaša bezbednost se i dalje oslanja na samo jedan antivirusni softver i zastareli ruter – u narednih 12 meseci SIGURNO ćete postati žrtva sajber napada.

Pitanje danas više nije da li će pokušati da vas hakuju, nego da li ćete to primetiti pre nego što bude prekasno.

U eri automatskih napada vođenih veštačkom inteligencijom, hakerski botovi ne spavaju. Oni ne biraju i ne zanima ih veličina ili delatnost vaše firme: u sekundi skeniraju na hiljade mreža tražeći najmanji propust.

Šta to znači u praksi?

• Zastoj u poslovanju: Blokada rada koja može trajati satima, danima – pa čak i nedeljama.

• Ransomware i gubitak podataka: Godine rada, podaci o klijentima i finansijske evidencije mogu nestati ili pasti u pogrešne ruke u sekundi.

• Curenje podataka i kazne: Kompromitovani podaci klijenata ne uništavaju samo vaš ugled, već povlače i ozbiljne pravne i finansijske konsekvence.

Sajber bezbednost nije IT luksuz niti nešto što ostavljate za "kad porastemo". To je najvažnije osiguranje kontinuiteta vašeg poslovanja.

Nemojte sačekati da vam ransomware ispiše cenu na ekranu!

Od sada je moguće direktno sa radnog naloga pokrenuti navigaciju do lokacije klijenta, bez potrebe za ručnim unosom adrese u Google Maps.

• Brži dolazak na teren
• Manje administracije i mogućnosti za grešku
• Veća efikasnost terenskih zaposlenih

TN Ticketer vam pomaže da se fokusirate na posao – dok aplikacija vodi računa o putu do klijenta.

[Tippnet Softver] (https://www.tippnet.rs/software)

Ako misliš da je AI samo još jedan trend koji će proći i da će se sve vratiti na staro, bojim se da si na pogrešnom putu.

Kao IT inženjer često razgovaram o ovoj temi – sa prijateljima, klijentima i ljudima koje prvi put upoznam. I gotovo uvek nailazim na dva potpuno suprotna stava.

1. "AI je obično sr@nje."

Najčešće navedu jedan ili dva primera kada je neki AI model pogrešio, izmislio činjenice ili odveo korisnika u pogrešnom pravcu.

Ne sporim to. Dešava se.

Ali to su izdvojeni primeri koji odlično izgledaju u naslovima i na društvenim mrežama. Ono što se mnogo ređe vidi jeste da AI u ogromnoj većini slučajeva radi brzo, pouzdano i veoma korisno.

2. "AI će nam uzeti posao. Gotovi smo. Dolazi Skynet."

Ne bih baš rekao da je situacija toliko dramatična.

• Istina je da će neka zanimanja nestati.
• Istina je i da ćemo postati zavisniji od tehnologije.

Ali panika i odustajanje sigurno nisu pravo rešenje.

Šta bih preporučio?

Razumi šta AI zapravo jeste.

Prati promene. I pronađi način da ga uklopiš u svoj posao.

Kroz istoriju smo već prošli kroz velike tehnološke revolucije – industrijalizaciju, automobile, telekomunikacije, internet...

Svaka od njih imala je svoje pobednike i gubitnike.

I svaka je izazivala strah.

Na kraju su najbolje prošli oni koji su prihvatili promene i ugradili tehnologiju u poslovanje.

Mislim da ni sa AI neće biti drugačije.

Na kojoj strani želiš da budeš?

autorski tekst
autor: Csaba Korponai

Microsoft je kroz najnovije junsko ažuriranje za Windows 11 počeo da uvodi novu funkciju pod nazivom Low Latency Profile (LLP), koja bi trebalo da učini sistem bržim i responzivnijim tokom svakodnevnog korišćenja.

Ideja je jednostavna: kada otvorite Start meni, Search, Action Center ili pokrenete aplikaciju, Windows privremeno povećava radni takt procesora kako bi se akcija izvršila što brže. Rezultat su brže reakcije interfejsa, manje zastajkivanja i uglađeniji rad sistema.

Ipak, funkcija trenutno nije dostupna svim korisnicima. Microsoft je aktivira postepeno kroz takozvani „Controlled Feature Rollout“, pa čak i nakon instalacije najnovijeg ažuriranja možda nećete odmah primetiti promene.

Za one koji žele da isprobaju novu opciju odmah, moguće je ručno aktiviranje pomoću alata ViVeTool i odgovarajuće komande. Nakon restarta računara, sistem bi trebalo da koristi novi profil performansi i automatski podiže frekvenciju procesora u trenucima kada je potrebna dodatna brzina.

Prema prvim testovima, najveću korist od LLP funkcije imaju stariji i slabiji računari, dok korisnici modernijih konfiguracija uglavnom dobijaju nešto fluidnije iskustvo rada i brže otvaranje sistemskih menija.

Ako koristite Windows 11 i želite da izvučete maksimum iz svog hardvera, ova nova funkcija svakako vredi pažnje.

Poslednjih nedelja više puta smo pisali o tome kako se IT okruženje menja, koji su znakovi da je vreme za izbor pouzdanog IT partnera i koja je razlika između „gašenja požara“ kada nastane problem i proaktivno upravljanih IT usluga.

Sada želimo da to pokažemo i u praksi.

Zato poklanjamo besplatnu procenu IT infrastrukture za 3 mala ili srednja preduzeća ili ustanove.

U redovnim okolnostima, ovakva analiza predstavlja uslugu vrednu 200–300 EUR, ali ćemo je za tri organizacije obaviti potpuno besplatno.

Tokom procene analiziraćemo:

• Trenutno stanje vašeg IT okruženja
• Bezbednosne rizike (zaštita krajnjih uređaja, backup sistemi, upravljanje podacima)
• Mogućnosti za unapređenje i prioritete razvoja
• Oblasti u kojima je moguće smanjiti troškove, uštedeti vreme ili umanjiti poslovne rizike

Šta dobijate na kraju?

• Objektivan pregled stanja vašeg IT sistema
• Konkretne preporuke za unapređenje
• Listu prioriteta za naredne korake

Procena na terenu traje približno 90-180 minuta u zavisnosti od kompleksnosti infrastrukture.

Bez troškova. Bez obaveza.

Naš cilj je da vam pomognemo da identifikujete rizike i mogućnosti za unapređenje koje mogu direktno uticati na bezbednost, efikasnost i kontinuitet poslovanja vaše organizacije.

Ukoliko želite da se prijavite, kontaktirajte nas putem nekih od kontaktnih kanala.

Među prijavljenima izabraćemo 3 organizacije koje će dobiti besplatnu procenu IT infrastrukture.

Mnoge kompanije i dalje posmatraju veštačku inteligenciju kao novu tehnologiju koju će možda jednog dana vredeti isprobati. Međutim, realnost je da je uvođenje AI danas pre svega organizaciono i menadžersko pitanje, a tek onda tehnološko.

Tehnologija je već spremna.

Savremena AI rešenja su dostupna. Najveći izazov danas više nije da li AI funkcioniše, već da li je organizacija spremna da ga usvoji.

Koji procesi mogu da se automatizuju? Kako će se menjati radna mesta? Koje nove veštine će biti potrebne? Kako rukovodstvo može da podrži ovu transformaciju?

To su danas prava pitanja.

Dok neke kompanije još uvek razmišljaju da li da krenu tim putem, njihovi konkurenti već eksperimentišu, optimizuju procese, automatizuju zadatke i stiču dragoceno iskustvo.

U prvoj fazi primene veštačke inteligencije najveća prednost nije sama tehnologija, već znanje i iskustvo koje organizacija stiče njenom upotrebom. Kompanije koje danas počnu da koriste AI grade kompetencije, procese i kulturu rada mesecima, pa čak i godinama ispred onih koje još uvek oklevaju.

Zato pitanje sve manje glasi: "Da li treba da koristimo veštačku inteligenciju?"

Mnogo važnije pitanje je: "Koliko brzo možemo da naučimo da je koristimo na pravi način?"

Pobednici narednih godina verovatno neće biti oni koji najviše ulažu u AI, već oni koji najbrže nauče kako da rade zajedno sa njom. Veštačka inteligencija ne može da zameni dobro rukovođenje. Ali dobri lideri sve češće koriste veštačku inteligenciju. Kompanije koje to prepoznaju na vreme mogu ostvariti značajnu konkurentsku prednost na svom tržištu.

Niste sigurni odakle da počnete sa uvođenjem veštačke inteligencije u svoju kompaniju? Pomažemo vam da identifikujete procese sa najvećim potencijalom za unapređenje i vodimo vas kroz ceo proces – od prve analize i pilot projekta do svakodnevne primene AI rešenja u poslovanju.